header_image

Skadar na Bojani, Bojana u Skadarliji

by Ada Bojana For Me
03/02/2016
Category:   Novosti

 

irenaKako je Bojana dospela do Skadarlije ovih februarskih dana? Ovu zavrzlamu zakuvale su sestre koje su odrasle na kaldrmi Skadarlije, Ivana, Mina i njihova dugogodišnja drugarica iz Ulcinja, morski vuk, Irena.

U Skadarliji, u svojoj porodičnoj kući punoj boemske istorije, sestre Antonijević su otvorile restoran Kuća Velikana sa namerom da nastave boemsku tradiciju Skadarlije, kroz bogat program i tematske večeri.  Ovog vikenda goste dočekuje i sprema morske specijalitet Irena Knežević, glavna kuvarica i šef kuhinje Konobe kod Ranka. Ono što je zajedničko ovim trima damama je ljubav prema Bojani i blizu 20 godina zajedničkih letovanja na Ušću.

Dok se priprema jelovnik morskih specijaliteta, razgovaramo sa sve tri o Adi, ugostiteljstvu i starim poznanstvima.

 

Kako ste prvi put došle na Adu?
Mina: Prvi put su nas poslali roditelji još ’97, uplatili su nam hotel baš na Adi Bojani. Ja sam se odmah zaljubila u to mesto i nastavila da dolazim, a 2000-te sam kupila sojenicu. Ivana je malo bila šokirana divljinom, ali se brzo prilagodila. Danas ne možemo da zamislimo drugu vrstu letovanja, dolazimo sa decom i za njih je to pravo iskustvo prirode i mora.

Kako pamtite Irenu?
Ivana: Devojčica koja stalno nešto petlja sa ribarskim mrežama i može da ti popravi motor od čamca. Ne plaši se bure, izlazi na more i onda kad je baš zastrašujuće. To je Irena, pravo dete Bojane i mora.

Kako ste se našle u ugostiteljstvu?
Mina: Kuća u kojoj smo živeli je, verovali ili ne, urbanističkim planom za Skadaraliju iz ‘77 predviđena za kabare! I zaista kuća ima živopisnu istoriju, u njoj su živele brojne poznate ličnosti iz sveta umetnosti. To je bio i san moga dede, da ovde otvori restoran sa raznim pratećim događanjima. Tako će i biti, pripremamo stalnu postavku slika umetnika grupe 5 paleta, koja je stvarala baš u ovoj kući, a biće i tematskih izložbi. Imaćemo goste-domaćine večeri koji će sami kreirati meni i atmosferu.  Prva takva gošća je Irena sa menijem Ade Bojane.

A želja mi je i da gost-domaćin jednom bude Pešo (ko zna Peša, zna zašto to kažem).

 

konoba kod ranka

Koja su tvoja najstarija sećanja vezana za Adu Bojanu, kada si počela da dolaziš?
Irena: Na Adu su me prvi put doveli roditelji kao bebu, tako da tog trenutka se ne sjećam. Ali kad razmišljam o djetinjstvu na Bojani, sjećam se starih ribarskih sojenica, kakvih danas skoro da nema, i netaknute priroda koja mi nedostaje.

Kako si počela da radiš u Konobi?
Irena: Kao mala volela sam sa pokojnim dedom i tatom da idemu ribu, ali vrzmala sam se uvek i po restoranu i kuhinji. Tu sam imala priliku da učim od najboljih, pre svega od Sonje Milačić, kojoj dugujem i znanje i ljubav prema kulinarstvu.

Kako pamtiš prvi susret sa Minom i Ivanom?
Irena: Još kao klinke bile su gošće u sojenici do moje. To je bilo pre više od 15 godina. Bile su mi dakle komšinice, sećam se da je Mina slikala na terasi, a Ivana se stalno smijala, to pamtim. Pomagala sam im oko čamca i davala sam im instrukcije iz vožnje.

Priča se da praviš najbolji crni rižoto na Bojani. Jel ima neka tajna koju možeš da podeliš sa nama?
Tajna je u mojim čarobnim rukama, ne može da se kopira. 🙂 Šalu na stranu, bitno je imati svežu sipu iz Jadranskog mora, a recepti su manje-više isti.

Mina Ivana Irena

Ako ste u Beogradu, svratite u Kuću Velikana 6. i 7. februara na riblju čorbu, crni rižoto i druge morske specijalitete.

Više informacija ovde.

 


Leave a Reply

EnglishSerbian