header_image

Kako sam izbačena iz šatora

(ispovest jedne ljubavnice)

by Ivan Pecikoza
06/07/2014
Category:   bojanski zapisi

Grad, početak leta. Budim se u zagrljaju dečka koga sam nedavno upoznala. Kaže mi da ide sa ortacima na more. Na Bojanu. Hoću da idem sa njim, ali mi ne da. Kaže, to je muško putovanjce. Kakav pederski fazon.

Nedelju dana kasnije, budim se sama, dosadno mi je. Onaj od pre par dana je na plaži u šatoru. U gradu je jako vruće. Spakujem se za sekund i pravac na voz. Iznenadiću ga, ova trojica su ga već smorili i sad se kaje što nije hteo da me povede.

Stižem oko 9, do 10 sam na plaži. Vrlo lako ću ga naći, sigurno leči mamurluk izležavajući se u hladu kajterskog bara.

Naravno, eno ga, iskrivio se na ležaljci, kako će vrisnuti od sreće kad ga probudim! “TA-DAAA!”, bacam mu se u zagrljaj, već je potpuno poprimio miris soli i vetra, očigledno ga sapun nije video nedelju dana, još uvek se malko oseća i na lozu. Možda čudno zvuči, ali kombinacija je sjajna. Iznenađen je što me vidi, istina, ne pokazuje očekivano oduševljenje, ali dobro, to je do mamurluka. Spava u jako malom šatoru, kasno legne posle žurke, u svitanje bude jako hladno, a onda već oko 7 uprži sunce. Jedan od ortaka je bio u Štoju i svima donosi burek. Odlično, baš sam gladna, podeliću burek sa Pajom. I ortacima je drago što sam stigla, konačno jedna žena u ekipi, niko ne vrišti od sreće, ali to se ovde i ne radi, ovde je sve smooooth…

shiki suncobrani

Idemo da se bućnemo, o ovome sam sanjala svih 16 sati u vozu. Prvo kupanje u godini je uvek najlepše. Nisam ponela peškir, u onoj brzini sam morala nešto da zaboravim. Dve torbetine neophodne morske opreme, dobro je da nisam zaboravila nešto važnije. Pajin peškir nije mnogo velik, taman za nas dvoje.

Posle plaže momci idu na večeru, ja ću ostati malo u šatoru na počupam obrve. Taman, hrana stiže tačno kad ulazim u kafanu. Meni ništa nisu naručili, srećom, Pajina riba je nešto veća, podelićemo je.

Plažni festival. Već sam jako pijana, ali na morskom vazduhu može da se popije deset puta više nego u gradu. Za danas smo potrošili previše para, šacujem neke fine Dance za šankom, sigurno će mi platiti par koktela. Počinje i glavni koncert dana, ne znam gde su momci nestali, ali meni je super! Lebdim po peščanom podijumu poput galeba! Ma ne! Uvijam se poput morske sirene! Woo-hoo!!

Sviće, vreme je da pođem do šatora, uskoro će ono, hladno pa vrućina. Bauljam po zmijarniku, kojeg zovu kamp. Pokušavam da pronađem pravi šator, par ljudi sam probudila, ups.., sori ljudi… Konačno ga pronalazim i upadam naglavačke. Veštim pokretima kukova pokušavam da osvojim polovinu šatora. Budim ga, nervozan je, ništa strašno, ništa što jedan pijani seksić ne može da izniveliše. Spava mi se.

Crni blank. On izbacuje moje stvari iz šatora, a meni nije jasno o čemu se radi. Izgleda da sam zaspala u nezgodnom momentu. Kakav nečovek, ma sigurno ne misli ozbiljno. Okej, ipak je ozbiljan. Kakav seljak.

izbačena iz šatora

 


 

Ivan Pecikoza je režiser i scenarista iz Beograda. U slobodno vreme piše satiru u prozi i stihu. Ovu kratku humorističnu priču napisao je inspirisan životom na Velikoj Plaži.


Leave a Reply

EnglishSerbian